Nedeljna kronika

        Pokladno je doba, a to je najsretnije doba za sve one koji nisu čista obraza pa mogu sa krinkom na licu hodati po svietu, bez bojazni da im tko u obraz ne pljune. - Sad nemojte opet nagađati koga je to sve mislim. Ja tu nikoga nemislim - Bog sačuvaj - već samo tako naklapam.
        Neki me nukaše: hajdmo gledati maškare! Ćudni ljudi. Zar za gledati maškare, trebamo čekati poklade? Zar ne vidimo i u ljetu dosta maškara na svietu? Kud ćete veće maškare od onoga čovjeka, koji je kumu za volju obuko mađaronske dronje, pa će još dugo poslije poklada u tih dronjcih Viroviticom hodati, na sprdnju dječurlije.
        Neka se gospoda rado i izvan poklada oblaće u opozicionalne kostime, samo više puta tako nespretno, da im se često izpodove odječe vide - mađaronski papci.
        Sgodan sam razgovor neki dan slušao. Vodio ga neki židov u kom ima hrvatsko srce i neki židov komu je nada sve "gešeft" pa bi u korist istoga prodao i svoju - no svoju - dušu! Evo toga razgovora: - Nu¨ du špancirst s tim goj Plevnik. Bude na te došlo prokletstvo von unsere - kultusgemeinde.
        Napadaji njegovi mene se ne tiču. Ja kao hrvatski građanin činim svoju dužnost u svakom pogledu. Djecu si uzgajam hrvatski a podupirem sva naša hrvatska društva.
        O Gott über die Welt, nur kleine Politik.
        Nije to politik, ako oni traže da budemo pošteni Hrvati ako smo tu rođeni, ili da štujemo onu zemlju u kojoj smo našli kruh za nas i našu djecu. Pravo imaju kad traže da ih štujemo.
        Vidio sam ga kako je uvukao rep među noge i odskako "zum Präses" (nemojte krivo čitati) da mu dojavi nečuveni događaj gdje se usudi Plevnika braniti jedan - židov.
        Međutim pohrlilo duhom sve na sokolski ples. Bilo je jako liepo. Ja sam uživao promatrajući liepe maske. Sgodan je bio jedan gospodin, imao krinku lica pol naličeno kao pravaš a pol kao munkač. Tu mi je tekar puknulo među očima, zašto se taj gospodin kod posliednjih izbora sakrivao , imao je Shensucht (čeznuće) za jednim mjestom u raju ili da me bolje razumijete u jednom ravnateljskom vieću. Vidite Pegaz sve vidi.
        Bilo je i drugih zgodnih krabulja, koje nemogu posebice nabrajati, nu bilo je tamo i ovacija jednome gospodinu, nu o tom neću da govorim, bar za sada ne.
        Neću niti da vam pričam o jednom gospodinu koji je neki dan "zdravo obolio" te su mu došli u pohode prijatelji, zabrinuti za njegov život, ja sam ali saznao, da je imao i nama svima poznatu bolest - mačka.
        Kod kolaudacije škole sakrio sam se u - parni kotao,nebi li što za kroniku ufatio. Slušao sam razne opaske, gotovo svi zastupnici su debatirali, govorili i prigovarali samo je naš dragi načelnik šutio, držeći se one: šutiti je zlato!
Tako je pisao Virovitičan, broj 4. dne 15. veljače 1914. (Gm Vtc - D.S.)


"Osa"

Na fašinjak izaći će Osa,
ovaj puta neće biti bosa.
Humora će biti sve na pretek,
jer sad piše jedan novi beteg.
Zato svaki neka se priredi,
ak ga bocne nek se ne uvredi.

Tako je pisao Hrvatski tjednik, broj 5. dne 3. veljače 1940. (Gm Vtc - D.S.)